ПСАЛМИ ДАВИДОВИ

Јадиковање због нестизања Божије помочи против обијести безбожникове и молитва за спасење подјармљених

10.

Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

2. С охолости безбожникове муче се убоги; хватају се убоги пријеваром који измишљају безбожници.

3. Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

4. Безбожник у обијести својој не мари за Господа: “он не види”. Нема бога у мислијем његовијем.

5. Свагда су путови његови криви; за судове твоје не зна; на непријатеље своје нече ни да гледа.

6. У срцу својем вели: нечу посрнути; зло нече дочи нигда.

7. Уста су му пуна неваљалијех ријечи, пријеваре и увреде, под језиком је његовијем мука и погибао. *Рим. 3, 14.

8. Сједи у заседи иза куче; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

9. Сједи у потаји као лав у печини; сједи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога у мрежу своју. *Псал. 17, 12.

10. Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

11. Каже у срцу своме: ”Бог је заборавио, окренуо је лице своје, нече видјети нигда.”

*Псал. 94, 7.

12. Устани, Господе! дигни руку своју, не заборави невољнијех.

13. Зашто безбожник да не мари за Бога говоречи у срцу свом да ти нечеш видјети?

14. Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти ти си помочник. *Псал. 68, 5.

15. Сатри мишици безбожноме и зломе, да се тражи и не наџе безбожност његова.

16. Господ је цар свагда, довијека, нестаче незнабожаца са земље његове.

17. Господе! ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

18. Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човјека са земље.

(СВЕТО ПИСМО, студиско издание, прев. Ѓ. Даничиќ, изд. Британско и инострано библиско друштво – Белград)