ПАН
Модро јесење поподне. Гора и виногради пјевају тиху пјесму снивања: Све је модри псалам јесење тишине. Сјају на сунцу куполе аркада. У врбињу сивом сребрна вода свечано вијуга и плеше у огњу, гримизу и свили ко пламена јесења дуга. На Граду снију куле. Палаче, терасе, руже. Мили су, топли обриси…