Кужиш стари мој

Курбла је стајао ослоњен на ступ Централне апотеке и преживао „Вечерњак“. Глисти срце почне одмах јаче пумпати. Срести Курблу значило је бити на прагу узбудљивих и необичних доживљаја на које је тај фрајер био претплаћен. Ријетко је био соло и још к томе ѕадубљен у новине. Увијек је био у центру пажње окружен фамозним мачкама и увијек је био фантастично скужиран. Нитко није знао кај дела, али то вјеројатно зато јер је то питање постављати у његовој клапи било забрањено. Лове је имао ко пљеве, чинило се Глисти. Неколико је пута биио у његову друштву и Крубла му се страшно свидиио. Да му је бити као он! Да му је бити на његову мјесту! )Увијек ме гљавио с причама о Курбли. Мени фрајер смрди од главе до пете и дајем главу да нешто има истине кај други фрајери зуцкају, да Курбла ради за УДБУ и да га се треба чувати. Све је то сумњиво, драгец мој, али док Глиста скопча, треба му годину дана. Ја сам му лијепо рекао што мислим. Он мисли да сам ја луд, наравно! За њега је Курбла гала кит, прави арап коме би ципеле полизал само да нареди.)

Што се мене тиче, ја мислим да Курбла лаже колико је дугачак и широк и да све те фукове, журове, тулуме, ждераче и пијаче, мачке как му се на сваком углу хићу под ноге, как се фура у колима с женскама разних диша и осталих бициклиста, ја мислим да све то змишља и напухава се пред бедакима који нису толико паметни да знаду измишљати и лагати. Али ако му они вјерују, баш ме боли кар!

Глиста се узбуђен ко јумферица приближио Курбли и пискутаво салутирао: ти Бога, скоро су му гласне жице попуцале.

- Бог, живио!

Курбла дигне новине у зрак као на предају. Кажем ти, продаје штосове на велико. Онима који падају на њих.

- Ах, то сте ви, докторе.

Сваког је типа титулирао с доктор, и уопће, био је пун те госпоцке кењаже. Да ти се смучи! Али Глисти је то ласкало.

- Како жена, како дјеца, докторе? Пробава? Столица? Послови на фукодрому?

Глиста се на све те зезове у здрав мозак церио од миља, превијао и гледао у Курблу као у бога! Као да му је овој пришапнул да је постао генерални диша ИНЕ! Или так. Углавном, понашао се блесаво и понижавајуће да бих га најрадије с ногом у гузицу. Некад збиља ни оволико не држи до свог достојанства.

- Иде ко по лоју - правио се да је у деветом небу.

- Браво, браво докторе! А, шта ради остало друштво? Гдје су? Не видим их у задње вријеме.

Тако је Курбла лијепо Глисту преслушавао, а да овај није имао ни појма на какав је лијепак пао. То је још један доказ да је он УДБИН човјек. Само од Глисте нема кај дознати. Без везе су се спомињали и убрзо дошли на женско питање.

...

(изд. Графички завод Хрватске, 1981 год. Стр. 101-103)