СОЗОПОЛ
Задријемао и погрбљен у својјим рибарским прњама Тај градиќ привезан уз обалу Као уплашен једрењак Шкољка пуна траве у дрвеној куќи зиме Његова је фантазија запослена морем: дању и ноќу Слушају смеѓи чинари увијек исти шум Што подсеќа на давно Прохујали топот Ту су се громови скаменили и направили…