Завештанија
1.
BALADA O GOSPARIMA IZ DAVNIH VREMENA
Gde grob je Treceg Kaliksta
zadnjeg iz loze tih patrona
na kome papska kruna blista?
Gde Alfonsko kralj Aragona
vojvoda ljupki od Burbona
i Artur koga zna Bretanja
i Karlo Sedmi srce sklona?
Al’ gde je hrabrost Sarlemanja?
Gde skotskom kralju cvece lista
kom pola lica presmiona
bi rujno poput ametista
jer bi vodj bojnih legiona?
Gospodar Kipra sjajnog trona
vaj! i kralj spanski pun stovanja
kom ne znam sva imena ona?
Al’ gde je hrabrost Sarlemanja?
Zacutacu jer stvar je cista
svet ovaj tek je varka bona
smrt napokon uz svakog prista
i od nje nema ni zaklona.
Samo da pitam za barona
kog Lanselotom sva Behanja
zove tog lava s bastiona?
Al’ gde je hrabrost Sarlemanja?
2.
BALADA LEPE SLEMARKE MLADIM CURAMA
“Cuj lepa Rukavicarko
sto saveta mog bi rada
i ti Blanso Obucarko
vreme je da znate sada
muzite od celog grada
nek muskarce svaka vara
jer starost je slaba nada
kao isluzena para.
“Ti ljupka Kobasicarko
koja igras s puno sklada
Gijemeto Tapetarko
postuj gazdu dok si mlada
brzo nece biti rada
kad ostanes svela stara
pop bice ti sva nagrada
kao isluzena para.
“Zanko premila Kaparko
nek te dragan ne ovlada
Katarino ti Kesarko
ne odbijaj muska stada
nek se smeje s puno slada
i ta koja nema cara
u starosti ljubav strada
kao isluzena para.
3.
RONDO SMRTI
Smrti ostra ti je strela
jer mi ubi tu divotu
i sad u svom zlom hihotu
vrebas ne bi l’ mene srela:
od tada mre mi dusa vrela
al’ sto ubi nju sirotu
Smrti?
Jedno srce bi dva tela:
nek mrem slicno tom civotu
il’ ziv bicu stran zivotu
kroz secanja sva nevesela
Smrti?
3.
BALADA O PARISKIM GOSPAMA
Poznate su jezicarke
Firencanke i Mlecanke
sposobne da zbore carke
kao stare te Rimljanke
ali nek su Lombardjanke
Djenovljanke nisu blizu
Pijemontke Savojanke:
pravi kljun je u Parizu!
Lepom recju mnoge varke
tvore kazu Napuljanke
a gracu ko vrane starke
Pruskinje i Alemanke
al’ Grkinje Egipcanke
Madjarke i sve u nizu
Spanjolke i Katalanke:
pravi kljun je u Parizu!
Ni Bretonke ni Svajcarke
Gaskonjke ni Tuluzanke
s Malog mosta dve ribarke
scutkace ih i Loranke
Engleskinje Kalezanke
(da promakle neke nisu?)
Pikardjanke Arlezanke:
pravi kljun je u Prizu!
Kneze samo Parizanke
lepo zbore ko sto grizu
nek svi hvale Talijanke:
pravi klun je u Parizu!
4.
BALADA DOBROG NAUKA
“Makar bio nosac bula
varac koji varkom vara
krivotvorac ili hulja
kao mnostvo jos drugara
kockar kome nema para
kradi vadi tudju kesu:
sta mislis kud ode para?
Krcme kurve sve raznesu.
“Rimuj pevaj zezaj cula
prerusen sav lud od zara
pesme bubnja zurla frula
ispred silnih gospodara
igraj farse s mnogo dara
kockaj zgrci u zlom besu
to je vecna prica stara:
krcme kurve sve raznesu.
“Da li bezis od tih hula?
Ori tori strt od mara
cuvaj konje od krda mula
kad vec nisi za pisara:
taj zivot ce imati cara
al’ pleveci u svom lesu
ne cuvas li tih dobara
krcme kurve sve raznesu.
5.
EPITAF
CLXXVIII
Tu lezi i spi u ovoj sobi
Zlom Amorovom strt kamdjijom
Djak jedan mali jedne kobi
Kog zvali su Fransoa Vijon.
Beda mu vecno bi nad sijom.
Sve razda sve do zadnje rojte
Slike stalaze hleb lampion.
Boga vam taj mu verset pojte:
VERSET ILI RONDO
Nek vecni mu je pokoj dat
Boze i sjaj preuzvisen
Jer on svega bese lisen
Ni persuna on nema vlat:
Obrve glava brk i vrat
Kao repa bese strizen.
Nek mu je vecni pokoj dat.
U dupe marnut kao tat
Bi strogoscu gnan i nisten
Mada jeknu: “Oprost Istem!”
Cudan izraz u z’o sat.
Nek vecni mu je pokoj dat.
6.
KATREN KOJI JE VIJON SASTAVIO OCEKUJUCI DA BUDE OBESEN
Ja sam Fransoa to mi kazna
iz Pariza kraj Pontoaza
a vrat pod omcom ce da sazna
sta guzica mi tezi prazna.
(изд. БИГЗ – Белград, 1986)